1. Dobrodošli na Sfrjcaffe. Kao gost možete pregledati forum, ali da bi učestvovali potrebno je da se registrujte na forumu. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena.

Nar, Šipak Punica granatum

Diskusija u 'Voće' započeta od SFRJCAFFE, 6 Decembar 2011.

  1. SFRJCAFFE

    SFRJCAFFE Korisnik od povjerenja

    [​IMG]
    Kraljevstvo: Plantae
    Odeljak: Magnoliophyta
    Klasa: Magnoliopsida
    Red: Myrtales
    Familija: Lythraceae
    Rod: Punica
    Vrsta (latinski naziv): Punica granatum
    Domaći naziv: Nar, Morganj, Šipak, Pitomi šipak, Kalinka, Zrnata jabuka, Cipar, Granat,
    Varijeteti: P. granatum var. spontanea, P. granatum var. sativa, P. granatum var. nana ,
    Kategorija: Voće
    Kultivari:
    Klimatske zone: 10a, 10b, 11, 7b, 8a, 8b, 9a, 9b,
    Smatra se da nar potiče sa prostora nekadašnje Persije, odakle se proširio po čitavom suptropskom pojasu. Danas se najviše gaji u Tunisu, Turskoj, Egiptu, Španiji, Maroku, Iranu, Avganistanu, Indiji, Kini, Japanu, Kaliforniji (SAD) i Rusiji. U Evropu su ga iz Kartagine preneli Rimljani za vreme punskih ratova. Odatle potiče i latinski naziv Punica granatum.
    Gaji se kao grm ili manje stablo, naraste do 5 m. Zbog osobine da pri osnovi stabla razvija dosta izdanka, češće se gaji kao žbun. Otporan je na niske temperature i do – 200 C, što mu značajno proširuje areal uzgoja. Kisele i slatko-kisele sorte, koje dozrijevaju kasnije od slatkih, otpornije su na niske temperature.
    Spada u grupu listopadnog suptropskog voća. Koren je pokriven korom koja je žućkasta do pepeljasto-siva sa spoljne strane, a unutra žuta, jako kvrgav i drvenast. Kora stabla je crvenkaste ili pepeljasto-sive boje. Prilično je tanka i sklona ljuštenju u formi nitastih pantljika. Grane su suprotne i otvorene sa bodljom na vrhu. Obrasle su bodljama posebno u juvenilnom stadijumu razvoja. One su prave, jake, izbočene i prilično vitke i razgranate. Jednogodišnje grane su potpuno prekrivene listovima, dok one starije od dve godine ostaju bez listova.
    Mladi izdanci su sa naizmjeničnim listovima koji su skupljeni u grupe (3-5 listića) sa rudimentiranim stipulama, naspramno raspoređeni, sa kratkim peteljkama, obrnuto jajasti i duguljasti, skoro kopljasti, mesnati i sjajni. Listovi su u početku crvenkasti da bi kasnije poprimili živu zelenu boju. Sa lica su svijetlozelene a sa naličja bledo žućkaste boje. Centralni nerv lista je izražen i smešten od vrha do baze lisne plojke, dok su bočni nervi primetno slabije izraženi i mogu poprimiti nijansu svijetlo ružićaste boje.
    Pupoljci su smešteni na nodusima, u pazusima listova gde se istovremeno formiraju i bodlje. Rodni pupoljci se formiraju u grupama od 3-5 na vrhovima jednogodišnjih grana. Oni su sićušni, sedeći, kupastog (polukuglastog) oblika sa proširenom bazom i zašiljenim vrhom, bez lepljivih materija u omotaču i tamno smeđe su boje. Dužina im ne prelazi 2 mm.
    Cvijetovi su terminalni, krupni i aktinomorfni. Nemaju izražen miris, ukus im je gorkast i opor. Svetlo crvene su boje, mada mogu biti i beli, žuti, narandžasti. Cvijet je specifične građe, sastoji se od dve vrste cvetova i to: funkcionalno hermafroditnih (koji su rodni i koji imaju dugačak tučak) i funkcionalno muških (koji su nerodni i koji imaju kratak tučak). Cvet se sastoji od 5-8 čašićnih listova koji su mesnati i 5-8 nežnih, nepravilno okruglastih, kruničnih listića koji su crepasto raspoređeni, naborani i neravni.
    Plod šipka je grubo sferičnog ili nepravilnog, malo spljoštenog oblika. Po botaničkoj terminologiji plod šipka je bobica sa nejestivim, odrvenelim egzokarpom i mezokarpom. Egzokarp obrazuje koru kojom je plod odvojen od spoljne sredine. Kora je debela, opnata, glatka ili lagano naborana, tvrda, suva i krhka. Mezokarp i endokarp formiraju gorke kremkaste pregrade između sočnih, krckasvih zrna koja nastaju od integumenata.
    Semenke ploda takođe imaju diferentnu boju koja varira u rasponu od bele do grimizno-crvene, u zavisnosti od sorte. Plod je u unutrašnjosti podeljen belom tankom dijafragmom od sunđerastog tkiva na dva, ređe na tri jednaka segmenta. U vertikalnom smislu je višestruko podeljen tankom placentom, a dostiže mastu od 300-800 g.
    Punica granatum var. spontanea - samonikli/divlji šipak (poznat kao ljutun naročito prisutan u dolini Neretve), nizak i trnovit grm, sa sitnijim i kiselim plodovima.
    Punica granatum var. sativa - pitomi šipak, jačeg i višeg rasta, krupnih, slađih i jestivih plodova.
    Punica granatum var. nana - ukrasni šipak, ukrasni-dekorativni grm, gaji se zbog svog patuljastog rasta i malih plodova. Boja cvjetova varira u zavisnosti od podvrste, od bijele do crvene, pa čak i prošarane. Ima najbolje predispozicije za oblikovanje u bonsai.
    Ova voćna vrsta može da se gaji u tropskim i suptropskim, a najbolje u semiaridnim oblastima, u kojima su za vreme sazrevanja visoke temperature. U tom periodu nepovoljne su obilne kiše, koje mogu uzrokovati pucanje plodova, posebno u zasadima koji nisu navodnjavani.
    Uspešno se može gajiti na različitim zemljištima, često i na onim koja nisu pogodna za druge voćne vrste. Najbolji prinos i kvalitet postiže se na plodnom, rastresitom i dubljem tlu, gdje je potrebno tri do pet obilnih navodnjavanja u toku letnjih meseci. Ne podnosi teška i zbijena zemljišta.
    Može se podići poseban voćnjak (na razmaku 4x4 m) a česte su i žive ograde (na razmaku 2,5-3 m). Prilikom zasnivanja komercijalnih zasada potrebne su sve agrotehničke mere predviđene za voćnjake. U toku mirovanja preporučuje se jedno dublje oranje, a u vegetaciji nekoliko plićih obrada da bi se uništili korovi i smanjila potreba za navodnjavanjem.
    Poželjno je svake treće godine dodati stajnjak i svake kompleksna mineralna đubriva, u zavisnosti od njegove veličine i starosti. Prihrana azotom mora biti pažljiva, jer prekomerna upotreba može da izazove pucanje plodova u punoj zrelosti.
    Orezuje se svake godine. Tako se postiže formiranje željenog oblika i usklađuje odnos porasta i rodnosti. Potrebno je 3-4 godine da bi se dobila lijepo raspoređena krošnja čiji će svi delovi biti dobro osvjetljeni. Plodovi se formiraju na vrhovima tankih grančica, nastalih u prethodnoj vegetaciji. Vremenom se rodnost prenosi na udaljenije zone krošnje, tako dolazi do izrođavanja. Ova voćka jako malo ili uopšte ne rađa u unutrašnjosti krošnje.
    pH zemljišta od: 5.6 do: 7.8
    Potrebno svetlo: Direktno sunce
    Generativno razmnožavanje: Treba imati u vidu da su semenke jako čvrste i da traže veliku vlažnost i toplotu da bi proklijale. Seme šipka zadržava sposobnost klijanja najduže šest meseci, neophodno ga je, nakon vađenja iz plodova, stratificirati. Seme se seje u februaru/martu mesecu tako što se semenke prvo isperu mlakom vodom i ostave nekoliko dana da se osuše. Preko navlažene vate stave se semenke i sve pokrije prozirnom posudom, kako bi se lakše pratio proces klijanja. Čim semenke proklijaju pikiraju se u manje saksije. Formirani sejanci se u trećoj godini prebacuju na stalno mesto gde se obavlja zahvat kalemljenja.
    Vegetativno razmnožavanje:
    Šipak se vegetativno razmnožava pomoću izdanaka (iz panja i žila korenja), nagrtanjem izdanaka, položenicama (povaljenicama), reznicama (zelenim i drvenastim) i kalemljenjem.
    Razmnožavanje zrelim reznicama sastoji se u tome da se uzimaju reznice sa unaprijed odabranih stabala i to u januaru/februaru mesecu po suvom i sunčanom vremenu. Ovakve reznice nikada se ne uzimaju ako pada kiša ili sneg, ili ako je temperatura niža od 50 C. Najbolje je uzeti ih sa periferije krošnje stabla ili sa unutrašnjosti krošnje kada se režu od okomitih mlazeva na granama (vodopijama) koji imaju duže internodije. Praktikuje se ravan rez ispod donjeg pupoljka. Ostavlja se 3-5 pupoljaka nakon čega se pravi kosi rez nasuprot pupoljku zbog sokova koji bi se mogli pojaviti i cijediti na gornji pupoljak što bi ga unuštilo. Za ožiljavanje u pesku reznice treba da su dobro odrvenjene, zdrave i duge do 20 cm. Ako se ožiljavaju u zemlji, treba da budu duge najmanje 30 cm. Tada se bira rastresito tlo koje treba obraditi do 40 cm dubine.
    Razmnožavanje zelenim reznicama je najbolje obaviti početkom leta tako što odrežemo vrhove grančica delimično očvrslih izboja, ne dužih do 10 cm, kojima odstranimo i nekoliko donjih listova. Reznice zatim pobodemo u posudu sa providnim poklopcem u mešavinu peska i treseta (3 :1) i ostavimo na temperaturi do 200 C. Posudu ostavimo preko zime pazeći da temperatura prostorije ne padne ispod 80 C. Na proljeće je pojava novih listova znak da se reznica ukorenila. To je i vrijeme za presađivanje u kontejnere nakon čega ih ostavljamo u zaštićene delove bašće.
    Razmnožavanje kalemljenjem vrši se u proleće (pre kretanja vegetacije) i samo ukoliko je mlada biljka dobijena iz semena. Najkvalitetnijim kalemljenjem smatra se tzv. “Kalemljenje u procep”. Najpogodniji termin za uzimanje plemki (kalem grančica) je u zimu.
    Sorte nara najčešće se klasifikuju u tri grupe i to prema ukusu, tj. odnosu šećera i kiselina u soku i to: slatke, slatko-kisele i kisele. Kisele sazrijevaju od kraja septembra do kraja oktobra. Moraju se brati u punoj zrelosti, jer rano ubrani plodovi nemaju mogućnost naknadnog dozrevanja, te samim tim ne mogu dostići ni pravu vrijednost.
    Nar je nepravedno zapostavljeno voće, kako u medicini tako i uopšte. Dokazano je da sok nara poseduje snaćna antioksidantna i protivupalna svojstva. Neki naučnici čak tvrde da je tri puta jači antioksidant od crnog vina i zelenog čaja. Preporučuje se jedna čaša soka od nara dnevno (smanjiti rizik i od kardiovaskularnih bolesti).
    Njegove slatkokisele bobice izvor su vitamina B1, B2, B6, zatim biološki vrijednih vlakana, ima niacina, pantotenske kiseline, kalcijuma, gvožđa, kalijuma, fosfora, nešto malo natrijuma. Koštice sadrže brojne korisne tvari, poglavito neprobavljiva vlakna.
    U Indiji, koštice se suše i melju u prah koji se dodaje jelima od mesa, za omekšavanje.
    Cijeli plodovi mogu se čuvati mjesec dana na hladnom i suvom mjestu ili dva mjeseca u frižideru. Očišćena zrna mogu se čuvati u zamrzivaču do godinu dana. Svjež sok treba čuvati u frižideru gde svojstva može očuvati najviše 2-3 dana.
    Ovu divnu, koliko dekorativnu još više korisnu, biljku uglavnom ništa ne napada.
    Može se dogoditi u proleće, nakon kiše, da se na vrhovima mladica pojave biljne vaši. Ukoliko ih primetite na vreme mogu se sprati jakim mlazom vode, ako i hima i nakon par dana poprskati odgovarajućim insekticidom.
    [​IMG] [​IMG] [​IMG][​IMG] [​IMG][​IMG][​IMG] [​IMG] [​IMG][​IMG] [​IMG] [​IMG]
  2. Google Adsense

Podeli ovu stranicu